Bakar pripada grupi poluplemenitih metala, a njegova primena, zastupljena je i široko je rasprostranjena u najrazličitijim oblastima industrije.
S obzirom na činjenicu da ga karakteriše izuzetno visok i kvalitetan nivo provodljivosti, bakar se najčešće upotreljava u svrhu proizvodnje žica, kablova i cevi, ali i u svrhu proizvodnje različitih delova i komponenti koje su uključene u sastav električnih uređaja, sitnih i krupnih kućnih ili profesionalnih aparata, mašina i slično.
Osim u navedene svrhe, bakar se upotrebljava i u brojne druge svrhe, na primer u svrhu proizvodnje komada nakita, u svrhu proizvodnje dekorativnih predmeta čija je namena ukrašavanje privatnog ili pak javnog prostora i slično.
U zavisnosti od konkretne svrhe upotrebe, kao vrsta sirovine od koje se izrađuju određeni proizvodi, bakar se ponekad koristi u čistoj formi, a ponekad se koristi tako što se legira, odnosno tako što se meša i sjedinjava sa drugim vrstama metala.
U čistoj formi, bakar se najčešće upotrebljava u svrhu izrade žica, kablova i cevi, kao i u svrhu proizvodnje delova i komponenti koje su uključene u sastav električnih uređaja.
Kada se upotrebljava u neke druge svrhe, na primer u svrhu proizvodnje komada nakita ili u svrhu proizvodnje različitih dekorativnih predmeta, tada se u okviru procesa proizvodnje takvih proizvoda bakar legira, odnosno meša i sjedinjava sa drugim vrstama metala.
Konkretnije, ukoliko se upotrebljava kao jedna od sirovina za proizvodnju komada nakita, bakar se uglavnom legira sa srebrom ili sa zlatom, a razmera u kojoj se bakar u tom slučaju meša sa srebrom ili sa zlatom, zavisi od toga kakav sastav nakita i kakav kvalitet nakita proizvođač tog nakita želi da dobije.
S obzirom na činjenicu da je cena bakra na berzi niža od cene zlata, kao i od cene srebra, komadi nakita koji u sebi sadrže visoku koncentraciju bakra, smatraju se manje kvalitetnim i samim tim postižu nižu cenu na tržištu u odnosu na komade nakita koji u svom sastavu sadrže manju koncentraciju bakra.
Onda kada se bakar koristi u cilju proizvodnje različitih dekorativnih predmeta koji kao takvi služe za ulepšavanje ličnog ili pak javnog prostora, on se tada legira, odnosno meša i sjedinjava sa metalima kao što su kalaj, cink, nikl, aluminijum ili olovo. Neke od najpoznatijih i samim tim najzastupljenijih legura koje u sebi između ostalog sadrže i bakar, jesu aluminijumska bronza, kalajna bronza i alpaka.
Srazmerno činjenici da bakar predstavlja jednu od potpuno prirodnih sirovina čije se glavno i osnovno izvorište nalazi u prirodi i koja se kao takva može naći u prirodi, jasno se može zaključiti da su prirodne rezerve bakra iscrpne, što znači da se one vremenom, kroz vekove, decenije i godine sve više i više smanjuju.
Naime, bakar koji je u svojoj prirodnoj formi jednom uzet iz prirode i iskorišćen tako što je upotrebljen kao sirovina za proizvodnju bilo koje vrste proizvoda koji će biti od koristi čoveku, više nikada neće moći da bude vraćen u svoju prvobitnu prirodnu formu niti da ponovo postane deo prirode.
Baš zbog toga, od velikog značaja je nastojanje da se u ljudima probudi i produbi svest o smislu i o važnosti reciklaže bakra.
Zahvaljujući reciklaži bakra, jednom ili pak više puta iskorišćen, a potom i odbačen bakar, ponovo nalazi svoju svrhu i vraća se u upotrebu.
Na taj način, značajno se utiče na uštedu prirodnih rezervi bakra, to jest na usporavanje procesa njihove potrošnje.
Kako bi postupak reciklaže bakra bilo moguće sprovoditi, prvo i osnovno što je potrebno uraditi, jeste sakupiti stari, tačnije upotrebljeni i odbačeni bakar.
Aktivnost koja se odnosi na postupak prikupljanja starog, tačnije upotrebljenog i odbačenog bakra, osobama koje se odluče da joj se posvete, može da donese ne samo osećaj lične ispunjenosti koji se budi uporedo sa svešću o tome da ta osoba doprinosi zaštiti i očuvanju životne sredine, već i kvalitetan izvor prihoda.
Ukoliko su vas prethodno navedene činjenice inspirisale na to da i sami razmislite o tome da počnete da sakupljate, a zatim i prodajete bakar, preporučujemo vam da nastavite da čitate tekst koji je pred vama, jer ćete na taj način doći do informacija koje se tiču otkupne cene bakra na svetskoj berzi, kao i kod nas u Srbiji.
Cena bakra po gramu na berzi
Srazmerno činjenici da se kao što je i navedeno i opisano u uvodnom delu ovog teksta, prirodne rezerve bakra iz decenije u deceniju, iz godine u godinu i iz dana u dan sve više troše, dragocenost bakra kao jedne od prirodnih sirovina sve više raste, a shodno tome, postepeno raste i cena bakra na berzi.
Konkretno, cena bakra po gramu, na berzi iznosi 0,005 američkih dolara (USD), što znači da je jednu tonu bakra moguće prodati po ceni od oko 5.535 američkih dolara (USD), odnosno po ceni od oko 5.511 evra.
Ono što je potrebno navesti, kada je u pitanju cena bakra po gramu na berzi, jeste da je ona podložna promenama, baš kao što je slučaj i sa cenom svih drugih vrsta metala, kao i uopšteno seundarnih sirovina.
Ipak, ma koliko podleže promenama, cena bakra po gramu na berzi je uvek dovoljno visoka i kao takva može značajno da popravi budzet osobama koje se aktivno i posvećeno bave sakupljanjem i prodajom bakra.
Cena bakra u Srbiji
U poređenju sa otkupnim cenama brojnih drugih sekundarnih sirovina koje se najčešće skupljaju i prodaju na teritoriji Srbije, otkupna cena bakra je prilično visoka i kao takva zadovoljava kriterijume i očekivanja onih koji se aktivno bave sakupljanjem i prodajom bakra.
Kada su u pitanju sakupljači i prodavci bakra u Srbiji, važno je napomenuti da su oni gotovo iz dana u dan sve brojniji i to iz razloga što se svest o značaju, ali i o isplativosti reciklaže sekundarnih sirovina sve više probuđuje kod ljudi.
Naime, nekada, u ne tako dalekoj prošlosti, bilo je zastupljeno mišljenje da se sakupljanjem i prodajom sekundarnih sirovina, pa samim tim i sakupljanjem i prodajom bakra bave isključivo pripadnici romske populacije.
Danas, okolnosti su značajno promenjene i dobro se zna da se sakupljanjem i prodajom sekundarnih sirovina, a posebno sakupljanjem i prodajom metala kao što je bakar ne bave samo romi.
Kada je u pitanju otkupna cena bakra u Srbiji, prvo što treba napomenuti jeste da je ona značajno usaglašena sa cenom bakra na svetskoj berzi.
Ono što u određenoj meri utiče na otkupnu cenu bakra, jeste kategorija kvaliteta bakra.
Konkretno, na stovarištima bakra koja su sastavni deo centara za otkup bakra, bakar je prema kvalitetu razvrstan i podeljen u nekoliko kategorija.
Bakar koji po kvalitetu pripada prvoj kategoriji, smatra se najkvalitetnijim bakrom i takav bakar, otkupljuje se po ceni koja je za tek nekoliko dinara niža od 400 dinara po kilogramu (oko 395 dinara po kilogramu).
Bakar koji je nešto goreg kvaliteta i koji shodno tome pripada drugoj ili trećoj kategoriji kvaliteta, otkupljuje se po nešto nižoj ceni koja u određenoj meri varira u zavisnosti od otkupnog centra do otkupnog centra, ali koja nikada nije niža od oko 365 dinara.
Prednosti i mane odluke o sakupljanju i prodaji bakra
Informacija koja vam može biti od koristi i koja se može pokazati čak i kao presudna za to da donesete konačnu odluku o tome da počnete da se bavite sakupljanjem i prodajom bakra, direktno se odnosi na činjenicu da se u poređenju sa brojnim drugim vrstama sekundarnih sirovina bakar prilično brzo sakuplja, a to je ujedno jedna od glavnih i osnovnih prednosti odluke o sakupljanju i prodaji bakra.
Konkretno, zapreminski mala količina bakra ima značajnu težinu i samim tim, nije teško sakupiti onoliku količinu bakra kolika je potrebna kako bi ste posredstvom njene prodaje došli do određene zarade, odnosno do određenog novčanog dobitka.
Shodno tome da zapreminski mala količina bakra ima značajnu težinu, lako možete zaključiti da za skladišetenje sakupljenog bakra nije neophodno, niti čak potrebno obezbediti mnogo dragocenog prostora što predstavlja drugu po redu prednost odluke o sakupljanju i prodaji bakra.
Treća prednost odluke o sakupljanju i prodaji bakra, jeste to što bakar za razliku od brojnih drugih vrsta metala koji se bar na našim prostorima takođe ubrajaju u sekundarne sirovine i koji se samim tim takođe mogu sakupljati i prodavati, nije otrovan, što znači da se direktan kontakt sa njim ni na koji način ne može odraziti negativno na vaše zdravlje niti na vaše okruženje uopšteno.
Sa brojnim drugim vrstama metala, koji se takođe ubrajaju u sekundarne, kao što je na primer olovo to nije slučaj i prilikom njihovog sakupljanja i prodavanja, osoba je u manjoj ili u većoj meri izložena riziku od trovanja.
Kada su u pitanju mane odluke o sakupljanju i prodaji bakra, takva odluka ima jednu jedinu manu, a to je izraženost rizika od brzog iscrpljivanja izvora starog, to jest upotrebljenog i odbačenog bakra.
Konkretnije, proizvodi od bakra, kao što su različite vrste žica, kablova, cevi, delova i komponenti električnih uređaja, ali i svi drugi predmeti, uglavnom nemaju kratak vek trajanja, što znači da kada se proizvedu, godinama, pa čak i decenijama mogu sačuvati svoju prvobitnu formu i prvenstveno svrhu.
To znači da se takvi predmeti, a samim tim i bakar koji je sadržan u njima ne odbacuju i ne bacaju često i da su izvori starog, to jest upotrebljenog i odbačenog bakra ograničeni i iscrpni.
Zbog toga, postupak sakupljanja starog, to jest upotrebljenog i odbačenog bakra, uvek se lakše i brže odvija u početku, nego što je to slučaj kasnije.
Ipak, ukoliko se dovoljno potrudite i ukoliko budete dovoljno posvećeni odluci da se aktivno bavite saupljanjem i prodajom bakra, gotovo uvek možete pronaći ideje o novim izvorima starog bakra i možete iskoristiti te izvore.
U potrazi za takvim izvorima, mogu vam pomoći članovi vaše porodice, kao i prijatelji, a konkretni izvori starog bakra mogu biti najrazličitiji pokvareni električni uređaji koji se ne mogu popraviti i koji kao takvi više ne mogu odgovarati i služiti upotrebi, zatim oštećeni i odbačeni dekorativni predmeti od bakra i slično.