Mada i dalje postoji veliki broj ljudi koji uopšte ili gotovo uopšte nemaju ekološki pristup prirodnoj sredini u kojoj žive i koji samim tim čak i ne razmišljaju o temama koje su vezane za ekologiju, činjenica je da je generalno posmatrano, ekološka svest kod ljudi počela značajno da se budi i da je dostigla nivo koji je dovoljan da se sagleda i da se na pravi način shvati važnost odgovornog ponašanja prema životnoj sredini i prema prirodi uopšte.
Buđenju ekološke svesti kod ljudi, doprinelo je to što smo svi mi direktno ili indirektno svedoci toga da su u proteklih nekoliko decenija, a pogotovo u proteklih nekoliko godina klimatske promene sve češće i sve ekstremnije, a da se zajedno sa njima u različitim delovima sveta sve češće manifestuju i različite prirodne katastrofe, kao što su poplave, zemljotresi, snažni olujni vetrovi koji neretko imaju razmere tornada i slično.
Sve te, upravo pomenute klimatske promene, kao i prirodne katastrofe koje se događaju, a koje su sa sobom odnele mnoge ljudske žrtve, predstavljaju ništa drugo do glasan i snažan apel naše planete da sa našim ponašanjem nešto nije u redu i da na naše drske i neodgovorne postupke planeta uzvraća drskim odgovorima.
Naime, različiti oblici ljudskog neodgovornog ponašanja, doprineli su tome da se priroda doslovno uzburka i da počne da reaguje tako što proizvodi katastrofe pred kojim je ljudska vrsta nemoćna i koje ni na koji mogući način ne može da obuzda niti da spreči.
Seča i uništavanje velikih šumskih površina, izgradnja i puštanje u pogon najrazličitijih, pritom brojnih fabrika koje zagađuju vazduh i uništavaju ozonski omotač stvarajući otpadne i otrovne gasove, formiranje deponija nerazgradivog ili teško razgradivog otpada, samo su neki od oblika neodgovornih postupaka ljudi, koji su doprineli tome da se priroda uzburka.
Sve to, doprinelo je tome da se ljudska svest probudi i da ljudi počnu da razmišljaju o zaštiti životne sredine.
Tema o zaštiti životne sredine i o načinima na koje čovek može da se uključi u zaštitu životne sredine je nepregledno široka, a jedan od njenih segmenata, u neposrednoj prošlosti je direktno bio usmeren prema ideji da se pronađe, tačnije da se osmisli metod grejanja koji će istovremeno biti isplativ i ekonomičan, a koji će prevashodno podrazumevati najniži mogući nivo uticaja na zagađenje životne sredine.
Reč je o grejanju na pelet, a u nastavku teksta koji upravo čitate, pronaći ćete sve potrebne informacije o grejanju na pelet, kao što su informaciji o tome šta je uopšte pelet, informacija o tome koja je cena peleta u Srbiji i slično.
Šta je pelet i sve što je potrebno da znate o peletu?
Pelet predstavlja vrstu biogoriva koje predstavlja doslovno revolucionarno otkriće savremenog doba, a koje se koristi kao sirovina za loženje peći na pelet koje imaju za cilj da emituju toplotu i da na taj način zagrevaju prostor u kojem se nalaze.
Kao vrsta sirovine koja se upotrebljava za loženje pomenutih vrsta peći, pelet se osim kao biogorivo što svakako jeste, ujedno može definisati i kao visokokalorično gorivo koje je kao takvo efikasno i koje predstavlja odličan izbor.
U osnovi, odnosno najčešće, pelet se proizvodi od drveta, tačnije od piljevine, od strugotine ili od sušenog drveta.
U procesu proizvodnje peleta, gore navedene sirovine, a to su dakle piljevina, strugotina ili sušeno drvo, podvrgavaju se specijalnom obliku presovanja u okviru kojeg pelet dobija svoju finalnu formu i postaje spreman za puštanje na tržište, to jest za upotrebu.
Nešto što je pritom bitno napomenuti, jeste da u proces proizvodnje peleta nije uključen ni jedan oblik dodavanja bilo koje vrste vezivnih sredstava ili hemijskih sredstava ili aditiva, a shodno tome, sastav peleta je u potpunosti prirodan i baš zbog toga, pelet se i može definisati kao oblik biogoriva.
Srazmerno činjenici da se najčešće proizvodi od drveta, pelet se neretko naziva i “drveni pelet”.
Prednosti korišćenja peleta
Kada se koristi, drveni pelet omogućava čitav niz prednosti, a evo o kojim konkretno prednostima je reč:
- Prilikom sagorevanja, drveni pelet proizvodi i oslobađa izuzetno malu količinu ugljen dioksida, koji je kao što je opšte poznato jedan od najotrovnijih i samim tim jedan od najštetnijih gasova. Ukoliko količinu ugljen dioksida koju prilikom sagorevanja konkretno proizvede i koju konkretno emituje pelet, izrazimo u razmeri MWt u odnosu na kg, možemo reći da jedan kilogram peleta, prilikom sagorevanja proizvede i emituje tek oko 68 MWt. Da bi ste lakše mogli da razumete koliko je pomenuta količina ugljen dioksida mala, pomenutoj informaciji ćemo dodati informaciju da se u toku sagorevanja gasnih goriva proizvede i emituje čak 228 MWt po kg, što je tri ipo puta više.
- Prilikom sagorevanja, drveni pelet proizvodi izuzetno malu količinu pepela (od ukupne količine upotrebljenog drvenog peleta, po završetku procesa njegovog sagorevanja, ostane tek 0,8 % do najviše 1 % pepela).
- Drveni pelet, kao oblik biogoriva, ima izuzetno veliku energetsku vrednost (takva energetska vrednost se može izraziti kroz čak 18.000 Mj/t).
- Posmatrano iz ugla ekonomske isplativosti, drveni pelet takođe ispunjava i zadovoljava maksimalna očekivanja (potrošnju jedne tone drvenog peleta, bilo bi potrebno zameniti potrošnjom drva u količini od čak 3 do 4 kubna metra).
Iz svega do sada navedenog, može se zaključiti da je isplativost koja karakteriše upotrebu drvenog peleta i grejanje na pelet, neuporedivo veća od isplativosti bilo koje druge vrste grejanja.
Mane korišćenja peleta
Iako se mane korišćenja peleta gotovo u potpunosti mogu zanemariti ukoliko ih uporedimo sa prednostima korišćenja ove vrste biogoriva, one ipak postoje i zato nećemo izostaviti da ih pomenemo.
Evo o kojim konkretno manama je reč:
- Peći koje koriste pelet kao oblik sirovine koju sagorevaju i koju pretvaraju u toplotu, u sebi sadrže ventilatore (najčešće dva ventilatora) koji služe za ravnomerno usmeravanje i raspoređivanje toplote. Prilikom rada peći, ti ventilatori se okreću, stvarajući buu koja je po mišljenju mnogih neprijatna i koja je posebno naglašena ukoliko se peći nalaze u prostoru u kojem se aktivno provodi vreme. Ukoliko se pelet pak upotrebljava za loženje kotlova koji su kao takvi smešteni van prostorija u kojima se živi i aktivno boravi, ova mana korišćenja peleta se neutrališe i ne dolazi do izražaja.
- Da bi mogle da rade, peći za čije loženje se upotrebljava pelet zahtevaju konstantan pristup upotrebi električne energije, tačnije konstantno napajanje električnom energijom. U protivnom, ukoliko dođe do prekida u snabdevanju električnom energijom i ukoliko peći na pelet privremeno izgube izvor napajanja, one će automatski prestati da rade i proradiće tek po ponovnom uključenju električne energije. Zbog prisustva ove mane, korišćenje peleta, preporučuje se ljudima koji žive u urbanoj sredini u kojoj je rizik od iznenadnog prekida snabdevanja električnom energijom sveden na minimum. Ukoliko pak ne živite u urbanoj sredini, a ipak želite da se grejete na pelet, prilikom kupovine peći, preporučujemo vam da se opredelite za neki od modela koji se osim iz uobičajenog izvora električne energije mogu napajati i iz akumulatora. Takvi model peći, takođe su dostupni na tržištu, ali je njihova cena nešto više u odnosu na cenu peći koje se ne mogu napajati iz akumulatora.
- Peći koje koriste pelet, u sebi sadrže određene komponente koje su potrošne i koje se shodno tome ciklično moraju iznova kupovati i menjati. Uz to, ove peći se ne mogu lako i jednostavno održavati niti popravljati, pa zahtevaju periodično stručno servisiranje, što njihovim vlasnicima nameće obavezu periodičnog pokrivanja vanrednih finansijskih troškova.
Pelet od slame
Nasuprot drvenom peletu, koji je kao što smo već napomenuli najčešće i najšire rasprostranjen na tržištu, na tržištu takođe postoji i pelet od slame.
Kao što se to na osnovu zdrave logike lako može zaključiti, pelet od slame se proizvodi od slame, a proces njegove proizvodnje, baš kao što je to slučaj i sa procesom proizvodnje drvenog peleta, takođe podrazumeva postupak specijalnog presovanja u okviru kojeg ovaj proizvod dobija svoj finalni oblik i postaje spreman za puštanje na tržište, odnosno za upotrebu.
Pelet od slame, koji se definiše i kao agropelet, odnosno i kao pelet koji je proizveden od agrobiomase, u sebi takođe ne sadrži ni jedan jedini oblik vezivnog sredstva, hemijskog sredstva, niti aditiva i u kao takav je u potpunosti prirodan.
Srazmerno činjenici da naša država raspolaže sa bogatim zalihama slame, koje se iz godine u godinu obnavljaju, proizvodnja peleta od slame za razliku od proizvodnje drvenog peleta je mnogo jednostavnija i ne podrazumeva obavezu uvoza odrđenih sirovina, kao što je na primer sušeno drvo.
Kada su u pitanju predsnosti upotrebe peleta od slame, one su u osnovi gotovo identične i mogu se poistovetiti sa prednostima upotrebe drvenog peleta, a isto je i sa manama upotrebe ove vrste visokokaloričnog goriva.
Konkretnije, pelet od slame baš kao i drveni pelet prilikom sagorevanja proizvodi i emituje izuzetno malu količinu ugljen dioksida, kao i malu količinu pepela, ima veliku energetsku vrednost i njegova upotreba podrazumeva ekonomsku isplativost.
Za razliku od drvenog peleta, pelet od slame ima značajno veće i šire polje upotrebe.
Naime, osim kao sredstvo za loženje specijalnih vrsta peći koje koriste pelet, pelet od slame se može upotrebljavati i kao sredstvo za pripremanje organskog komposta, to jest kao sredstvo za obogaćivanje đubriva.
Uz to, pelet od slame se može upotrebljavati i za formiranje podloga za životinje jer ima moć upijanja organsog otpada i neugodnih mirisa koje takav otpad proizvodi, a može se upotrebljavati i za čišćenje staja.
Cena peleta u Srbiji
Paket koji sadrži 15 kg drvenog peleta, na tržištu u Srbiji može se pronaći i kupiti po ceni od oko 400 dinara.
Kada se kupuje na veliko, drveni pelet košta između 170 evra i 220 evra po toni.
Cena peći koje koriste pelet kao oblik sirovine koju sagorevaju i koju pretvaraju u toplotu, kreće se u rasponu između 80.000 dinara i 337.000 dinara u zavisnosti od proizvodne marke peći, ali i u zavisnosti od dimenzija, odnosno od u zavisnosti od kapaciteta peći.