Kada je u pitanju platina, mnogi smatraju i veruju da je ona isto što i belo zlato i usled nedovoljne informisanosti o njoj, nisu u stanju da razumeju, a samim tim ni da objasne šta je ona zapravo.
Ukoliko ste i vi do sada živeli u ubeđenju da je platina isto što i belo zlato, ono što najpre želimo, jeste da vas odvratimo od tog ubeđenja, jer je ono u potpunosti pogrešno.
Naime, platina predstavlja potpuno samostalnu vrstu plemenitog metala koji se može pronaći u prirodi i kao takva, ona nema čak ni dodirnih tačaka sa belim zlatom koje zapravo predstavlja leguru zlata i određene vrste belog metala, kao što je najčešće nikl ili kao što je paladijum, koji kao činilac takve legure ima zadatak da joj da beličastu boju i beličasti sjaj.
Dakle, kao što smo već i napomenuli, platina predstavlja potpuno samostalnu vrstu plemenitog metala koji se baš kao i zlato, baš kao i srebro ili baš kao i brojne druge vrste metala može pronaći u prirodi.
Kao element koji je svrstan u periodni sistem hemijskih elemenata, platina se obeležava hemijskom oznakom „Pt“ i pripada desetoj grupi hemijskih elemenata.
Da bi ste saznali više veoma korisnih i provereno pouzdanih informacija o platini, sve što je potrebno da učinite, jeste da pročitate sadržaj koji se nalazi u nastavku teksta.
Fizičke i hemijske osobine platine
Na osnovu fizičkih osobina koje su joj svojstvene, platina se može okarakterisati kao vrsta metala koja kada je u svom prirodnom stanju, tačnije koja kada je neobrađena poseduje beličastu, srebrnastu nijansu i koja pri kontaktu sa svetlošću emituje isto takav, dakle beličasti, srebrnasti sjaj.
Kada je izložena postupku obrađivanja, platina menja svoje prvobitne fizičke osobine i postaje neznatno svetlija ili neznatno tamnija.
Razlog zbog kojeg platina prilikom obrađivanja menja svoje prvobitne fizičke osobine, ogleda se u tome što se ona pri takvim okolnostima legira, to jest meša sa drugim vrstama metala koji mogu biti svetliji ili pak tamniji od nje i koji shodno tome utiču na to da ona postane svetlija ili tamnija.
Metali sa kojama se platina najčešće legira, to jest meša jesu rutenijum i iridijum. Ukoliko se platina legira sa rutenijumom, onda se postupak legiranja obavlja tako da se u sastav legure uključuje 95 % platine i 5 % rutenijuma, a ukoliko se platina legira sa iridijumom, onda se postupak legiranja obavlja tako da se u sastav legure uključuje 90 % platine i 10 % iridijuma ili 95 % platine i 5 % iridijuma.
Glavni i osnovni razlog zbog kojeg se platina legira sa pomenutim vrstama metala, tačnije sa nekom od pomenutih vrsta metala, jeste to što se na taj način platini obezbeđuje veća čvrstina i što ona na taj način postaje zahvalnija za obradu i otpornija.
Ako se platina ne bi legirala pre nego što postane izložena bilo kojoj vrsti obrade, ona bi bila suviše mekana i krta i takve njene osobine, prenele bi se i na finalni proizvod koji se dobija kao rezultat obrade platine.
Onda kada se u svrhu izrade bilo koje vrste predmeta upotrebi kao legirana, platina ispoljava izuzetno veliku otpornost i shodno tome, predmeti proizvedeni od legirane platine su i sami izuzetno otporni i kao takvi mogu izuzetno dugo da traju i da sačuvaju svoje prvobitne osobine.
Naime, predmeti koji se proizvedu od legirane platine, otporni su toliko da su imuni na najrazličitije oblike spoljašnjih uticaja, kao što je uticaj vazduha, kao što je uticaj vode, kao što je uticaj sunčeve svetlosti, kao što je uticaj ekstremno visoke ili pak ekstremno niske temperature, ali i kao što je uticaj soli ili pak uticaj rastvora soli, kao što je uticaj žive i kao što je uticaj brojnih vrsta kiselina.
Ipak, kada je u pitanju otpornost legirane platine, odnosno predmeta koji su proizvedeni od legirane platine, ne treba zanemariti niti izostaviti činjenicu da oni nisu otporni na vruć rastvor zlata, na rastvor cijanida i na zagrejani hlor čija je temperatura viša od 500 stepeni Celzijusovih.
Naspram brojnih drugih oblika hemijskih elemenata koji su takođe svrstani u periodni sistem hemijskih elemenata, a koji su otrovni i koji kao takvi mogu uticati štetno na ljude, životinje ili biljke, platina je dokazano neotrovna i kao takva ni na koji način ne može uticati štetno kako na samog čoveka, tako ni na životinje ili biljke.
Osobina koja je takođe svojstvena platini i koju je shodno tome važno pomenuti, jeste to da ona ima izuzetno visoku tačku topljenja.
Konkretno, platina se topi na temperaturi koja se kreće u rasponu od 1.768 stepeni Celzijusovih do 1.773 stepena Celzijusova, a počinje da ključa na temperaturi od čak 3.825 stepeni Celzijusovih.
Platina kroz istoriju
Kada je tačno platina po prvi put pronađena u prirodi nije moguće pouzdano utvrditi, tako da je čovečanstvo za tu informaciju uskraćeno. Ono što međutim jeste utvrđeno i to na osnovu rezultata istraživanja koje je sproveo jedan od istaknutih britanskih naučnika Flinder Petrie još davne 1895. godine, jeste da upotreba platine datira još iz perioda koji se vezuje za treći milenijum P.N.E.
Naime, pomenuti britanski naučnik, otkrio je da su još Stari Egipćani, posedovali i upotrebljavali nakit koji je na sebi sadržao određene delove koji su bili proizvedeni od platine.
Na osnovu otkrića koje smo upravo opisali, procenjuje se da je platina prvi put otkrivena upravo na prostoru Starog Egipta.
Ono što je takođe poznato i što se vezuje za istoriju upotrebe platine, jeste da su nekoliko milenijuma posle starih Egipćana, platinu počeli da koriste i Indijanci koji su naseljavali oblast Južne Amerike.
Indijanci su do platine dolazili posredstvom ispiranja zlatonosnih rečnih tokova iz kojih su izvlačili platinu u formi homogene prirodne mešavine sa zlatom.
Takvu, homogenu prirodnu mešavinu zlata i platine, Indijanci nisu bili sposobni da razlože, pa su je koristili kao celinu i to kao sirovinu za izradu različitog primitivnog oruđa.
U razdoblju između XVI i XVII veka, na teritoriji Južne Amerike, formirane su španske kolonije, a ta činjenica uslovila je početak masovne pomame za ispiranjem zlata iz zlatonosnih rečnih tokova, od kojih je najzlatonosniji bio tok reke Orinoko.
Iz pomenutog rečnog toka, ali i iz brojnih drugih rečnih tokova koji su takođe bili zlatonosni, a koji su se nalazili na teritoriji Južne Amerike, zajedno sa zlatom koje je bilo njihova “meta”, Španci su izvlačili i platinu.
Međutim, ne znajući da je reč o izuzetno kvalitetnom i vrednom metalu, oni su platinu vraćali u reku i smatrali su je bezvrednim materijalom koji im samo ometa proces ispiranja zlata.
Španske vlasti, koje su u pomenutom vremenskom razdoblju postale upoznate sa činjenicom da se u zlatonosnim rečnim tokovima nalazi metal koji je “bezvredan” i koji kao takav samo ometa proces ispiranja zlata, izdale su nalog da se taj metal izdvoji iz reka i da se baci u more.
Upravo na taj način, velike količine platine, završile su na dnu mora.
U periodu XVIII veka, interesovanje za platinu je enormno poraslo, pa su upravo tada počela da se vrše i prva istraživanja koja su pokazala i višestruko dokazala da je reč o izuzetno vrednom metalu, koji je čak vredniji i od zlata koje je do tada smatrano najvrednijim metalom.
1748.godine, od strane Antonia de Uloa, sačinjen je prvi pisani izveštaj koji je sadržao informacije o karakteristikama platine.
Već 1750. godine, Vilijam Brovnrig uspeo je po prvi put da razloži leguru zlata i platine i da iz nje čistu platinu i to u formi praha.
1783. godine, po prvi put je pokrenut industrijski proces razlaganja legura zlata i platine i upravo tada, započeta je i upotreba čiste platine.
Savremena upotreba platine
U savremenom dobu, kada su uveliko poznate sve fizičke i sve hemijske osobine platine, platina se opravdano smatra najvrednijom vrstom plemenitog metala, što znači da njena vrednost nadmašuje čak i vrednost zlata.
Zahvaljujući visokoizraženoj otpornosti i uopšteno zahvaljujući svim osobinama koje su joj svojstvene, kao oblik prirodne sirovine, platina je zastupljena u različitim oblastima industrije.
Naime, oblast automobilske industrije, oblast hemijske industrije, oblast industrije nakita, oblast industrije satova, oblast industrije medicinskih posuda, oblast industrije medicinskih instrumenata ili oblast električne industrije, samo su neke od brojnih oblasti industrije u kojima je zastupljena upotreba platine.
U oblasti automobilske industije, platina se najčešće koristi kao sirovina za izradu katalizatora, ali i kao sirovina za izradu različitih drugih automobilskih komponenti.
Kada je u pitanju oblast industrije nakita, platina se upotrebljava kao jedna od najvrednijih sirovina i od nje se proizvode komadi nakita koji dostižu najvišu cenu na tržištu, što konkretnije znači da su komadi nakita koji su izrađeni od platine, skuplji od komada nakita koji su izrađeni od zlata.
U oblasti industrije satova, platina se upotrebljava u cilju proizvodnje komponenti koje su uljučene u mehanizam sata, a bez kojih sat jednostavno ne bi mogao da funkcioniše.
Oblast industrije medicinskih posuda, kao i oblast industrije medicinskih instrumenata, predstavljaju oblasti industrije u kojima se platina takođe veoma učestalo upotrebljava kao oblik proizvodne sirovine. Takva činjenica, opravdana je iz razloga što je platina, kao što smo to uostalom i naveli u okviru sadržaja ovog teksta, izuzetno otporna na različite spoljašnje uticaje, pa tako i na uticaj brojnih vrsta kiselina, kao i na uticaj vode, vazduha i slično.
Samim tim, medicinske posude, kao i medicinski instrumenti koji su izrađeni od platine, mogu se potpuno bezbedno upotrebljavati bez straha da će njihova upotreba na bilo koji način narušiti ili ugroziti zdravlje pacijenata, ili zdravlje medicinskog osoblja.
Što se tiče oblasti električne industrije, platina se najčešće upotrebljava kao sirovina za izradu elektroda ili kao sirovina za izradu senzora. Istovremeno, u oblasti električne industrije, platina se upotrebljava i kao sirovina za izradu različitih drugih delova, bez kojih je nemoguće čak i zamisliti funkciju električnih uređaja.
Kada je u pitanju savremena upotreba platine, neizostavno je napomenuti i važnu činjenicu da se u oblasti konvencionalne medicine platina upotrebljava kao sredstvo koje efikasno utiče na lečenje brojnih oblia karcinoma.
U prilog tome, svedoči podatak da je upravo platina, jedan od sastojaka leka “Cisplatin” koji pripada grupi citostatika i koji se kao takav upotrebljava u cilju lečenja karcinoma.
Osim u cilju lečenja brojnih oblika karcinoma, u oblasti medicine, platina se upotrebljava i kao sredstvo od kojeg se izrađuju zubni implanti.
Cena platine po gramu na berzi
Kao što je to slučaj i sa cenama svih ostalih plemenitih ili pak polu plemenitih metala, cena platine je na berzi takođe određena po gramu.
Ta cena, podložna je promenama, a trenutno se kreće u rasponu između 29 i 30 američkih dolara (USD).
