Numizmatika je naučna analiza i proučavanje novca i načina na koji su ljudi koristili novac tokom istorije. Pored toga, numizmatika se bavi i sakupljanjem kovanica, valuta, tokena, papirnih novčanica i sličnih objekata.
Kada kolekcionar kovanica koristi reč numizmatika, on uglavnom misli na proučavanje kovanica i papirnog novca. Šira i tačnija definicija uključuje proučavanje i prikupljanje svih detalja vezanih za novac kao što su menice, papiri od vrednosti, tokeni, medalje, medaljoni, žetoni, poluge, itd.
Pojam novca, ili valuta, kako se ponekad naziva, uključuje šire proučavanje novca i drugih oblika plaćanja koji se koriste za otplatu dugova ili predmeta koji se koriste za robnu razmenu. Obično isključuju upotrebu robe koja se koristi u sistemima trampe.
Zbog toga, recimo cigarete, ne bi mogle da uđu u sistem valute iako se one koriste kao oblik vrednosti na primer u zatvorskim sistemima. Isto tako, u ovu oblast ne mogu da ulaze pločice, poluge i drugi predmeti od plemenitih metala ili dragog kamenja koji se koriste za razmenu.
U ranoj istoriji novac je obično bio napravljen od retkih materijala kao što su zlato ili srebro. Ovo je olakšalo trgovinu na većem geografskom području, pošto su plemeniti metali bili široko prepoznati kao vrednost.
Kako je vreme prolazilo, prevoz velikih količina zlata i srebra postao je težak i pun rizika od gubitaka. Da bi se olakšalo trgovanje na manjim geografskim područjima, postalo je popularno izdavanje papira.
Istorija numizmatike
Numizmatika ili sakupljanje novčića (kovanica), poznata je i pod imenom “kraljevski hobi”. Postoje dokazi da su vladari poput Cezara Avgusta, u davnim vremenima sakupljali kovanice i novac iz stranih zemalja.
Obično su ga dobijali na poklon kako bi se privoleli na trgovinski sporazum. Prva dokumentovana knjiga o kovanicama i novcu bila je De Asse et Partibus, koju je napisao Guillaume Bude još 1514. godine. Rani kolekcionari novca i kovanica bili su pape, plemstvo i vladari.
Sredinom 19. veka, počela su da se organizuju stručna društva, poput Kraljevskog numizmatičkog društva u Engleskoj, Američkog numizmatičkog društva u Njujorku i Američke numizmatičke asocijacije čije je središte smešteno u Kolorado Springsu u državi Kolorado.
Numizmatika danas
Prikupljanje starog novca i njegovo proučavanje prilično je promenjeno sa razvojem modernih komunikacija i interneta. Lokalni numizmatički klubovi i društva sa specijalizovanim interesovanjima postoje širom planete.
Pored sakupljanja kovanica i novca iz celog sveta, numizmatičari takođe istražuju istoriju kovanica u svojim kolekcijama.
Specijalizovane studije starog novca uključuju:
- exonumia – to je istraživanje predmeta kao što su tokeni, medalje i drugi predmeti koji su se koristili za trgovinu; pored toga, ova oblast može uključivati predmete kao što su pljosnate izdužene kovanice, zatvorene kovanice, suvenir medalje, oznake i značke;
- notafilija – to je istraživanje i proučavanje velikog spektra različitih papirnih novčanica koje su izdavane privatno, od strane javnih bankarskih institucija i nacionalnih vlada;
- skripofilija – to je istraživanje obveznica i menica; kapitalni i dužnički sertifikati su obično vrlo interesantne pojave koje imaju istorijski značaj, ali ujedno umeju da budu i prava mala umetnička dela zbog prelepih gravura.
Numizmatičar je osoba koja proučava i/ili prikuplja kovanice, papirni novac i slične povezane predmete kao što su medalje, pehari i drugi predmeti koji se koriste kao instrumenti razmene. Pored toga, numizmatičar istražuje istoriju koja se odnosi na predmete koje prikuplja.
Najčešće se reč numizmatičar odnosi na osobu koja proučava i prikuplja stari novac. Ovo može uključivati trgovce kovanicama, istraživače i istoričare koji se posebno fokusiraju na kovanice i stari novac.
Kolekcionarstvo ili sakupljanje nasuprot numizmatici
Mnogi ljudi prikupljaju razne predmete. To može uključivati umetnička dela, markice, igračke, komade stena/minerale, stripove, lutke, limenke piva, figurice, itd. Ono što izdvaja numizmatiku od drugih tipova kolekcionarstva jeste to da novac ima određeno univerzalno značenje i privlačnost.
Kolekcionar novca će provesti vreme organizujući svoju kolekciju na specifične kategorije. Ovo može uključivati setove po tipu, datumu, komemorativnom značaju, po godini, itd. Kolekcionar novca će svoje kolekcije staviti u albume, fascikle ili ih organizovati stavljajući ih u posebne kutije. Pored toga, kolekcionar novca će katalogizirati i označavati kovanice u svojoj kolekciji.
Iako će kolekcionar novca provesti izvesno vreme i trud dok organizuje svoju kolekciju, numizmatičar će ići i dalje od toga. On će provesti vreme istražujući istoriju kovanica ili novca, kao i istoriju društva tog vremena u kome je kovanica iskovana ili novac štampan.
Ovaj istorijski uvid dodaje ličnu vrednost na putu kolekcionarstva za jednog numizmatičara. Ako malo bolje razmislite o tome, shvatićete da kada držite kovanicu, vi u stvari držite istoriju u ruci.
Istraživanje je važan deo na putu da postanete pravi numizmatičar. Jedan od načina da saznate da li ste napredovali sa pozicije kolekcionara na poziciju numizmatičara jeste da vidite da li imate više knjiga o kovanicama nego što imate samih novčića, odnosno kovanica.
Upravo zbog svega ovoga, trenutak prodaje i otkupa starog novca nije nimalo jednostavan zadatak. Naprotiv, to je vrlo ozbiljan posao.
Određivanje vrednosti starog novca počinje od svesnosti o činjenici na osnovu koje se vrši procena. Najvažniji činioci u određivanju prodajne i otkupne vrednosti starog novca su njegova očuvanost i retkost.
Da bi se utvrdilo koliko je neki stari novac vredan na numizmatičkom tržištu, on se prvo mora identifikovati. Da bi se novac identifikovao potrebno je veliko znanje. Procenitelj mora da utvrdi koja je zemlja porekla, kakva je bila nominalna vrednost tog novca, koje je bilo vreme kada je taj novac izdat i kakva je varijanta koju posedujete. Ponekad je ova identifikacija lagana, a ponekad i veoma zahtevna.
Stari novac iz 19. i 20. veka nije teško identifikovati. Na njemu se obično odmah uočava gde je proizveden, napravljen, u kojoj godini, itd. Ipak, ako novac potiče iz starijih vremena, a naročito ako potiče sa istoka ili iz arapskih zemalja, onda je teže proceniti, naročito u evropskim zemljama. Procenjivač mora da bude široko obrazovan, mora poznavati jezike, monetarnu istoriju zemlje porekla, itd.
Kada je u pitanju kovanica, onda je vrlo važan materijal od koje je iskovana, potom način izrade i obrade, itd.
Cena starog novca će zavisiti i od toga koliko je primerak redak na tržištu. Ako je primerak prilično zastupljen i do njega se lako dolazi, onda je cena manja. Ako je redak i nema ga puno na tržištu, onda će mu cena rasti.
Očuvanost je još jedan važan faktor u proceni vrednosti starog novca. U profesionalnoj numizmatici postoji skala po kojoj se novac rangira na osnovu očuvanosti (XF, VF, F, VG). Očuvanost nije lako odrediti i za to je potrebno veliko znanje.
Otkupne cene starog novca
Kao što smo u prethodnom delu teksta objasnili, cene starog novca se razlikuju i formiraju na osnovu mnogih kriterijuma. Kvalitetne i vredne stvari koštaju mnogo i cena ovakvih primeraka (retkih, očuvanih) nikada ne pada. Recimo, rimski novčići, odnosno srebrne kovanice koje potiču iz 2. veka, ponekad koštaju i više hiljada evra, dok će naš srebrni dinar koji je iskovan krajem 19. veka, koštati oko 10 evra.
Jedna srpska novčanica (100 dinara) koja je stara 140 godina, košta preko 5.000 evra.
