Oruđe kojim se pronalazi i ispire zlato uopšte ne podrazumeva neku posebnu aparaturu kakvu većina laika zamišlja (smatrajući da savremena civilizacija napreduje u svakom smislu). Za tehniku ispiranja zlata potrebni su vam jedan kramp, jedna lopata, rešetka za prosejavanje, veće korito, magnet, mala pumpica koja staje u dlan ruke.
Jedina specifična alatka koja se ne koristi i u drugim poslovima, već samo u potrazi za zlatom, odnosno u ispiranju zlata jeste takozvani “ispitak”. To je malo plastično ili drveno korito u kome se zlato zadržava kao po naređenju.
Naravno, za to je potrebna posebna veština. Problem leži i u tome što u Srbiji skoro niko ne proizvodi ispitke, pa se obično donose iz inostranstva.
Naravno, da ne bude zabune, postoje i velike pumpe za ispiranje zlata, ali ljudi kažu da se uz pomoć njih ne pronađe mnogo više zlata nego korišćenjem ispitka.
Kako se ispire zlato?
Sama tehnika ispiranja zlata nije teška. Naprotiv, vrlo je jednostavna i skoro svako može da je nauči za jedan dan. Na mestu gde se uzorkuje, kopa se krampom, potom se lopatom stavlja uzorak na sito, zatim se proseje, a prosejani sadržaj se stavi u ispitak.
Nakon toga se, ispod vode “šenka” desno-levo i napred-nazad i time se obara zlato. Zna se da zlata ima tamo gde se nalazi i gvožđe, pa se magnet koristi da bi ih razdvojio.
Na kraju se pumpicom sakupe zlatne ljuspice. Kod kuće se one suše, mere, a potom i prodaju. Za jedan ispitak nije potrebno više od pet minuta. To možda jeste zastareli način ispiranja, ali znalci kažu da je najefikasniji. Bitno je da se radi polako i pravilno i tada se ne gubi zlato.
Na istoku Srbije, u okolini Majdanpeka, na Grabovoj reci, postoji duga tradicija ispiranja zlata. Nekada su ljudi smatrali da je najbolje tražiti zlato u jesen, kada reka nabuja. Tada reka prirodno razdvoji pesak i lišće, zbog toga što imaju malu težinu, a s druge strane ostane šljunak. Na mestima gde se izdvoji krupno kamenje, verovatno se krije i zlato. Potraga se vršila sve dok se može čuti zujanje komaraca, mada se nastavljala i u zimskim mesecima kada nije bilo velikih smetova.
Kažu da se zlato može pronaći na čitavoj planeti i da ga ima i u potocima i u rekama, u zemlji i moru. Naravno, postoje određene lokacije gde je koncentracija zlata znatno veća u odnosu na druga mesta.
Određene vrste stena čuvaju zlato i to one koje imaju kvarcne žile, zbog toga što je zlato sa njima povezano. Pošto je zlato u pukotinama tih stana, tokom vremena ove pukotine bivaju zahvaćene erozijom, te se delovi raspadaju i nakon kiša, snegova, padavina slivaju u reke i potoke. To je razlog zbog čega ispirači zlata njega traže upravo na ovim mestima.
Ljudi koji ispiraju zlato idu na mesta koja se zovu najniža tačka potoka i tu traže mesto gde će uzorkovati i ispirati.
Alati za ispiranje zlata postoje još od davnih vremena. Najvažnija alatka je ispitak od drveta koji nije veći od 25×50 cm. U drveni ispitak se zahvati deo, pa se sve što se nalazi u njemu slije, a čestice zlata ostanu na dnu zato što su teže od peska. Na samom dnu ove alatke su postavljene poprečene male grede koje zadržavaju zlato koje po dnu klizi. Ipak, tu mogu da se zadrže i čestice peska, pa je posle toga potrebno ručno ispirati.
Za ispiranje zlata može da se koristi i tzv. rudarski tanjir. On je napravljen od metala i prečnik mu je nekih 60-ak cm. Njime se zahvataju pesak i voda iz potoka ili iz reke, pa se onda pokreće levo-desno, napred-nazad i lagane čestice izlaze i izlivaju se zajedno sa vodom, a teške čestice, poput zlata, ostanu na dnu.
Kod nas, u Srbiji, svako ko želi da se bavi ispiranjem zlata mora da se registruje. Ovaj zanat se registruje kao stari zanat. Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, sektor za geologiju i rudarstvo (odsek rudarstvo), pored ostalih poslova koje obavlja, radi i na izdavanju odobrenja za ručno ispiranje zlata. Smatra se da se godišnje registruje svega nekoliko ručnih ispirača, a da mnogo njih radi ilegalno.
Nalaženje zlata se svakako smatra jednim od najizazovnijih istraživanja u rudarstvu i geologiji. Zlato se visoko ceni, pa je zlato sa najviše broja karata oko 4000 dinara za jedan gram.
Statistika i istraživanja kažu da u Srbiji najviše zlata ima na istoku oko Bora, Negotina, Zaječara, Majdanpeka. Tu su i Medveđa i Raška.
Podaci govore da je Srbija na 59. mestu po količini zlata.
U Srbiji postoje i neke samostalne registrovane firme za ispiranje zlata. Jedna od njih postoji u okolini Despotovca. Vlasnik te firme je uspeo da napravi mašinu uz pomoć koje sakuplja zlato. Mašina izvlači zlatne listiće iz mulja. Mašinu je sam izmislio gledajući razne emisije na stranim kanalima. To je buldožer koji izvlači vodu zajedno sa muljem, a koji se zove dredž. Vlasnik ove mašine ispire zlato na reci Rasini, u blizini Kruševca, kao i na reci Resavi pored Despotovca.
Mašina je takva da prvo uz pomoć creva usisa vodu koja se nalazi u mulju. Idealno je da se postavi što dublje. Onda se ta voda uvlači u mašinu i tamo prolazi kroz tzv. “rudarske tepihe”. Pošto su metali teži od ostalih čestica, oni se zadrže, a voda i mulj se nanovo izbacuju nazad u reku. Sakupljeni pesak sa česticama zlata se izručuje na posebno napravljene lavore, pa se ručno seje i tako se izdvajaju zlatni listići.
Ovaj posao nije lak. Prvo se mora zagaziti duboko u vodu, a potom provesti mnogo sati u njoj. Uz sve to, za godinu dana se jedva sakupi oko 30 g zlata.
Ljudi koji se bave ispiranjem zlata kažu da je tehnika pod nazivom “vešeraj” možda i najbolja tehnika. Aparatura se sastoji od kutije koja u sebi ima tzv. tepih, prečage i rešetke. Postavlja se u reku, potok, odnosno u vodu koja protiče. Kada voda prolazi kroz ovu aparaturu, ako ima zlata, ono se zadržava između rešetki, odnosno rebara, a sve ostalo ide sa vodom.
Gornja ivica vešeraja mora da bude postavljena iznad donje, odnosno, ona tačka gde voda iz reke ulazi, mora biti viša od tačke gde voda ističe. Vešeraj mora da bude malo nakrivljen. Materijal se gomila na crnom tepihu, dok se višak sklanja sa aparature. Kada se pesak i šljunak nagomilaju na rebrima, onda se pristupa čišćenju.
