Gvozdeni pirit ili kako ga zovu “lažno zlato” može se često pogrešno zameniti sa pravim zlatom.
Zlato pronađeno kao zaobljen ili ravan listić u suvim i vlažnim koritima reka ili potoka, često se ne može uvek prepoznati kao pravo zlato, zbog toga što su pirit i zlato na prvi pogled vrlo slični.
Ipak, pravo zlato ostaje sjajno čak i kada nije na direktnoj sunčevoj svetlosti, i, iako mekano, ne raspada se kada ga dodirnete, kao što bi se dogodilo sa piritom.
Sirovo zlato u kamenu, pojavljuje se kao nit žuto-zlatne boje koja prolazi kroz kvarc.
Jedan od načina da se pronađe sirovo zlato jeste ispiranje u potocima i rekama koje su pune erodiranog zlata iz rudnika ili prirodnih naslaga u stenama iznad izvora vode.
Rudno zlato, otprilike 75 do 95 % čistoće, dolazi u različitim oblicima i veličinama, od malih listića do velikih kamenčića. Pri ispiranju, sirovo zlato je teže i pada na dno, pa se pronalazi na rešetkama ispitka.
Prava boja zlata
Možete da izvedete jednostavan test sa materijalom koji ste dobili ispiranjem, kako biste utvrdili da li je u pitanju pravo zlato. Sirovo zlato ima intenzivnu, mesinganu žutu boju i veoma je svetlo.
Ako mislite da je to zlato, ispružite ruku i sakrijte ga od sunčeve svetlosti, tako da napravite senku iznad. Ako i dalje sija u posudi, onda je šansa da je to pravo zlato velika. Lažno zlato, odnosno pirit, ne sija u senci.
Tekstura zlata
Sirovo zlato ima glatku strukturu, sa izbočinama. Takva struktura nastaje kada se kotrlja niz reke i potoke. Kada ga postavite na svoj dlan i pored njega postavite kamenčić jednake veličine, pravo zlato će biti znatno teže od kamena. Listić lažnog zlata – gvozdeni pirit – raspada se vrlo lako kada ga zagrebete noktom.
Lažno zlato takođe ima više oštrih ivica u poređenju sa rudom zlata, čije su ivice izglačane zahvaljujući udaranju o stene i ostatke u rekama. Kvarcne stene ponekad imaju niti zlata koje prolaze kroz njih, ali ovaj tip zlata zahteva mišljenje stručnjaka koji treba da utvrdi da li je to stvarno zlato.
Da bi se napravio specimen za muzeje (na primer) od zlatnih žila u kvarcu, profesionalci tope kvarc u kiselim kupkama, i ostavljaju tek nešto kvarca kao bazu kao osnovu za filigransku pojavu zlatne niti.
Pravo zlato možete prepoznati na sledeći način. Stavite zlato na svetlost. Ono ima sjajnu površinu koja sija kada je okrećete pod izvorom svetlosti, ali ne treperi, niti svetluca kao šljokice. Lažno zlato svetluca i treperi na svetlosti i reflektuje zrake i pravi svetlucavi efekat u okruženju. Pravo zlato je svetložuto sa sjajnom, metalnom površinom.
Mekoća zlata
Listići zlata su mekani. To je savitljivi metal. Ako ga lagano kucnete čekićem, zlato se pre ugiba, nego što puca. Drugi metali ili minerali koji nisu zlato, mogu popucati pod udarom čekića.
Zlato možete udariti jako kako biste proverili da li puca ili ne. Stavite supstancu za koju mislite da je zlato u korozivnu azotnu kiselinu, vodeći računa da ne dodatknete svoju kožu. Azotna kiselina ne rastvara zlato. Takođe ne dovodi do toga da ono potamni.
Zlato se većim delom nalazi na kopnu, a manje u moru. Smatra se da zemljina kora prosečno ima svega 0.001 ppm (1 g/t=1 ppm) zlata u masi stena. Stene koje su nastale od magme imaju više zlata u poređenju sa drugim stenama. Smatra se da ima prosečno 0.005 g po jednoj toni, a kod nekih i mnogo više od toga. Na primer, u državi Nevada, u SAD-u, granitne stene imaju i više od 1.1 g po toni.
Zna se da u mnogim stenama zemljine kore ima zlata, ali u mnogo malim količinama, pa bi za kilogram zlata trebalo preraditi, odnosno iskopati celu planinu!
U dubljem sloju zemljine kore (20 km) ima oko 100 milijardi tona, a u površinskim stenama (1 km3) ima svega 14 tona. To znači da je u jezgru znatno veća koncentracija, nego što je to u površinskim stenama.
Takođe je poznato da se zlato može naći i u onom materijalu koji izbacuju vulkani. Recimo, izračunato je da Etna (vulkan na Siciliji), u aktivnom stanju, svakodnevno sa pepelom izbaci oko 2.5 kg zlata (sitne čestice).
Zlato može da se otkrije uz pomoć aparata koji se zove detektor za zlato. Ovi aparati su specijalno napravljeni da bi pronalazili zlato u prirodi. Rade na vrlo visokim frekvencijama, pa mogu da otkriju vrlo sitne čestice u prirodnom okruženju.
Mesta na kojima se nalazi zlato u prirodi
Bez obzira na to što je zlato vrlo redak hemijski element u prirodi, odnosno u zemljinoj kori, ipak postoje mesta na kojima se mogu naći veće koncentracije ovog plemenitog metala. Na primer, jedno od mesta gde se mogu naći naslage zlata su potoci i reke u kojima zapažate velike oble kamenove. To znači da je tok te reke star i da voda milionima godina ispire stene u okolini.
Pošto je zlato oko 20 puta teže od vode, onda se ono po pravilu taloži na dnu korita neke reke ili potoka, pa ne uspeva da stigne do mora.
Zlato možete tražiti i u planinskim podnožjima. Pošto su kiše ili druge padavine ispirale planine dugi niz vekova, efekat je isti kao i kod reka i potoka. Zlato se taložilo u podnožju, jer tuda, s vremena na vreme, teku bujice blata i vode.
U pukotinama stena mogu nastajati zlatne žile. To se dešava ako kroz njih prolaze lava ili neki drugi fluidi. Pošto je zlato teško, ono će se taložiti u takvim pukotinama. Kako je naša planeta geološki aktivna, takva stena, posle više miliona godina nekako završi na površini zemlje, pa je mi pronalazimo kao rudnik zlata.
Poznato je da se zlato u prirodi može naći i na mestima gde se zna da su bili ili jesu aktivni gejziri. Gejziri izbacuju vodu iz velike dubine, pa tako mogu da podignu sa sobom i izvesnu količinu zlata i nekih drugih plemenitih metala.
Smatra se da se zlato najčešće nalazi u vezi sa tzv. kvarcnim žilama kojih ima u granitu i stenama. Poznavaoci kažu da će se u zavisnosti od tipa i starosti okolnih stena, tokom izrezivanja iz ležišta, pojaviti zlato kao nasip koji je obojen i ne rđa. Oko zlata se vide sulfidi ili oksidi koji sadrže pirit ili lažno zlato.
Takođe, pored zlata se često nalazi i crni pesak.
