Plemeniti metali – spisak i informacije

Zašto su plemeniti metali – plemeniti? Postoje određeni kriterijumi koje metali moraju ispuniti da bi se smatrali plemenitim. Obično se plemeniti metali definišu kao bilo koji retki metali koji su veoma dragoceni (kao zlato, srebro i platinski metali).

Nešto naučnija definicija bila bi da su to bilo koji retki, prirodno prisutni metalni hemijski elementi koji imaju visoku ekonomsku vrednost i visok sjaj. Generalno, plemeniti metali su takođe manje reaktivni i imaju višu tačku topljenja nego drugi metali, što ih u isto vreme čini prelepim i izdržljivim.

Uobičajeno shvatanje o tome šta kvalifikuje metal kao plemenit jeste da je to veoma skup metal koji može biti prodat u obliku nakita ili transformisan u neki drugi oblik za kupce.

Određivanje činjenice da li se metal može ili ne može smatrati plemenitim zasniva se na retkosti metala, na njegovoj upotrebi, kvalitetima, hemijskim karakteristikama, itd.

U tekstu koji sledi, navešćemo četiri najprepoznatljivija i veoma cenjena plemenita metala na svetu (ovo nisu jedini metali koji se kvalifikuju kao plemeniti, ali se oni najčešće uzimaju kao primer).

Zlato je redak plemeniti metal. To je jedan od najtraženijih metala koji se kvalifikuju kao plemeniti. Hemijski simbol zlata je Au, a njegov atomski broj je 79. Zlato je veoma cenjeno zbog svoje boje i sjaja, i koristi se u čitavoj ljudskoj istoriji.

Zlato se obično koristi za investicione kovanice i poluge, nakit i predmete. Zlato je gusto, mekano i savitljivo, savršeno za oblikovanje, rukovanje, topljenje i preradu. Zlato odoleva koriziji.

Zlato se smatra plemenitim metalom prvenstveno zbog svoje retkosti. Zlato je jedan od najređih metala na svetu, i njegova jedinstvena hemijska pojava se ne nalaze tako lako u prirodi. Zapravo, sve zlato koje se iskopalo u prirodi, na Zemlji, moglo bi da stane u četiri olimpijska bazena. Ova činjenica je ono što zlato čini tako vrednim.

Srebro je vrlo praktičan plemeniti metal. Ono ima hemijski simbol Ag i atomski broj 47. Srebro je jeftinije od zlata zbog svoje dostupnosti. Međutim, s obzirom na to da je srebro veoma traženo zbog svoje industrijske upotrebe i popularnosti u izradi nakita, smatra se plemenitim metalom.

Kopanje rude srebra započeto je oko 3000. godine pre nove ere na prostoru današnje Turske. Drevni narodi su cenili srebro zbog njegove savitljivosti, otpornosti na koroziju, retkosti i prelepog sjaja – to su sve kvaliteti koji ga čine plemenitim metalom i zbog kojih ga i mi danas cenimo.

Srebro se obično koristi u elektronici kao provodnik, kao i za lemljenje, energiju i hemijsku proizvodnju. Srebro ima najvišu električnu i termalnu provodljivost u poređenju sa drugim metalima, a takođe je i najrefleksivnije. Često se koristi u solarnim panelima, specijalizovanim ogledalima, mada se može oblikovati i u kuhinjski pribor i druge korisne predmete. Srebro se smatra plemenitim metalom, dakle, pre zbog svoje korisnosti, nego zbog svoje retkosti.

Platina i paladijum su industrijski plemeniti metali. Hemijski simbol za platinu je Pt, a njegov atomski broj je 78. Platina jedan od najmanje reaktivnih hemijskih elemenata, a njegova izdržljiva priroda daje ovom metalu jaku otpornost na koroziju – čak i na ekstremnim temperaturama.

Platina, poznata i pod imenom belo zlato, najčešće se koristi kao katalizator u hemijskim reakcijama, ali se takođe koristi, kao i većina plemenitih metala – za investiranje. Platina je posebno vredna za časovničare koji preferiraju izdržljivost platine u odnosu na zlato, koje se vremenom troši i propada. Platina se takođe dosta koristi u automobilskoj industriji.

Pored toga, platina je neverovatno retka. Cena platine fluktuira sa promenljivom ekonomijom, ali njena cena zna da poraste i da bude dva puta veća od cene zlata u rastućoj ekonomiji, isto tako može da bude jeftinija od zlata u slaboj ekonomiji.

Paladijum ima hemijski simbol Pd i atomski broj 46. On pripada grupi elemenata koji se nazivaju Platinska grupa metala (PGMs) u periodnoj tablici elemenata.

Iako paladijum deli slična svojstva sa platinom, daleko manje je gust i ima najnižu tačku topljenja u odnosu na sve druge iz ove grupe metala. Većina ljudi prepoznaje paladijum kao jedan od metala koji se koriste u pravljenju nakita od belog zlata – kao leguru napravljenu da izgleda kao srebro, ali sa daleko većom izdržljivošću i manjom verovatnoćom da potamni.

Paladijum ima izvestan stepen retkosti, ali njegov plemeniti status možda dolazi zbog njegove kontinuirane upotrebe u izradi nakita, kao jeftinije alternative platini.

Bakar i drugi osnovni metali

Pored ovih uobičajenih plemenitih metala, postoje i drugi više prisutni i manje retki metali koij se smatraju osnovnim metalima, koji se takođe mogu svrstati u grupu plemenitih metala. Najpopularniji osnovni metal je bakar. Neki uključuju ovde i cink, nikl, kalaj i olovo. Drugi metali se ponekad kategorišu kao osnovni plemeniti metali, a to su čelik, aluminijum, gvožđe, volfram i kobalt.

Bakar i ostali osnovni metali su generalno mnogo više uobičajeni nego plemeniti metali. Međutim, oni se često koriste u pravljenju konstrukcijskih struktura, građevina, oruđa, pa i investicionih poluga.

Da li se isplati investirati u zlato?

Od fondova za trgovinu zlatom do zlatne berze i kupovine fizičkog zlata, investitori sada imaju nekoliko različitih opcija kada je reč o ulaganju u ovaj kraljevski metal. Međutim, postavlja se pitanje šta je tačno svrha zlata. I zašto bi investitori trebalo da investiraju na tržištu zlata.

Zaista, ova pitanja su podelila investitore u poslednjih nekoliko decenija. Jedna grupa misli i tvrdi da je zlato varvarska relikvija koja više nema monetarne kvalitete prošlosti.

U modernom ekonomskom okruženju, gde je papirna valuta stvar izbora, jedina korist od zlata je činjenica da je to materijal koji se koristi za izradu nakita.

S druge strane je grupa koja misli i tvrdi da je zlato vrednost sa različitim unutrašnjim osobinama koje ga čine jedinstvenim i neophodnim za investitore koji žele da se zadrže na svom mestu.

Važnost zlata u savremenoj ekonomiji

S obzirom na to da zlato više ne podržava američki dolar (ili druge svetske valute), zašto je ono danas važno? Jednostavan odgovor je to da iako zlato više nije u prvom planu svakodnevnih transakcija, ono je i dalje važno za globalnu ekonomiju. Da bi se validiralo ovo stanovište, nema potrebe da se dalje istražuju bilansna stanja centralnih banaka i drugih finansijskih organizacija, kao što je Međunarodni monetarni fond.

Ove organizacije su trenutno odgovorne za držanje oko jedne petine svetskog snabdevanja nadzemnog zlata. Pored toga, nekoliko centralnih banaka dodaje sadržaj u svoje trenutne rezerve, što se odražava na zabrinutost oko dugoročne globalne ekonomije.

Zlato čuva bogatstvo

Razlozi za značaj zlata u savremenoj ekonomiji usredsređeni su na činjenicu da je ono uspešno zadržalo bogatstvo u hiljadama generacija. Isto se, međutim, ne može reći o papirnim valutama. Evo primera. U ranim sedamdesetim, jedna unca zlata je iznosila 35 dolara. Recimo da ste u to doba imali izbor da posedujete ili jednu uncu zlata ili jednostavno 35 dolara.

Obe solucije bi za vas vredele isto. Mogli biste da kupite neko novo fensi odelo ili super bicikl.

Međutim, ako danas posedujete jednu uncu zlata i pretvorite je, odnosno prodate po današnjoj ceni, i dalje ćete od tih para moći da kupite novo markirano odelo, ali se isto ne može reći i za situaciju u kojoj posedujete 35 dolara. Ukratko, izgubili biste znatnu količinu svog bogatstva ako biste se odlučili da radije imate 35 dolara nego jednu uncu zlata, jer je vrednost zlata povećana, dok je vrednost jednog dolara erodirana inflacijom.

Dakle, zlato je oduvek služilo kao novac, odnosno vredno bogatstvo, a u nekim delovima zemaljske kugle ono je i dalje odlična investicija na duge staze. U nedavnim finansijskim krizama, pošto je postojalo nepoverenje u sposobnost centralnih banaka i državnog aparata da stabilišu poljuljana finansijska tržišta, pa i da dovedu do propasti banaka, mnogi investitori su se odlučivali za ulaganje u zlato, odnosno u njegovu kupovinu. Nagla velika potražnja za zlatom je dovela do naglog porasta cene, a to je dalje privuklo još veći broj investitora.

Upotreba ostalih plemenitih metala

Pored zlata i ostali plemeniti metali jesu interesantni za investiranje u njih. U poslednje vreme se smatra da ovi plemeniti metali imaju više šanse da poskupe u odnosu na zlato.

Na primer, skoro 90 % zlata se upotrebljava za pravljenje nakita i poluga, a svega desetak procenata se iskorišćava u industriji. Ovo bi značilo da je ogromna količina zlata koja je izvađena i prečišćena stalno u opticaju. Međutim, kada je reč o platini i srebru, situacija je drugačija. Više od pola količine od godišnje proizvodnje, troši se u industriji, trećina količine se upotrebi za izradu nakita, a svega desetak posto služi za pravljenje poluga, odnosno za investicijske poslove. Paladijum, na primer, nema investicijsku upotrebljivost, i koristi se skoro isključivo u industrijske svrhe (katalizator).

Dakle, pored dosta stvarne potražnje za ovim plemenitim metalima, koja je, kako se čini, mnogo konkretnija i postojanija od potražnje za zlatom, paladijum i platina imaju i druge prednosti.

Najveća količina platine se vadi u Južnoafričkoj Republici (oko 70 %). Tamo rudari često štrajkuju zbog toga što su malo plaćeni i što imaju loše radne uslove. To dovodi do toga da se proizvodnja često zaustavlja, a onda rastu i troškovi same proizvodnje, pa se to u nekom trenutku odražava na cenu ovog plemenitog metala na svetskom tržištu.

Kada govorimo o paladijumu, treba reći da se 40 % količine vadi u Južnoafričkoj Republici, a ostatak u Rusiji. Rusija je u stalnoj političkoj tenziji sa Zapadom, pa to dovodi do smanjenja izvoza paladijuma. Nestašica paladijuma na zapadnoj hemisferi potom dovodi do visokih cena.

Pored poluga zlata i srebra, danas se prave poluge i od platine i paladijuma. Investitori insistiraju na izradi malih poluga (1g, 5g, 10g, 100g). Ovakve poluge male težine se lakše prodaju. Kao što je to slučaj sa kupovinom zlatnih i srebrnih poluga i u ovoj situaciji treba kupovati platinske i paladijumske poluge samo od sigurnih i renomiranih proizvođača. Najbolji proizvođači se nalaze na listi LBMA Good Delivery.

Kod nas su najsigurnije i najviše vrednovane poluge koje izrađuje švajcarska kovnica Argor-Heraeus.

Sponzorisano:

Loading...