O tome koliko je lepote satkano u prirodi i o tome koliko je priroda na sebi svojstven način u suštini čarobna, svedoči postojanje dragog i poludragog kamenja koje se nalazi i koje se može pronaći upravo u prirodi.
Dragim kamenjem, baš kao i poludragim kamenjem, smatraju se specifične vrste kamenja koje se od ostalog, običnog kamenja, razlikuju kako po raskošnim fizičkim osobinama, tako i po hemijskom sastavu i po hemijskim osobinama.
Konkretnije, za razliku od običnog kamenja, drago i poludrago kamenje raspolaže raskošnim fizičkim osobinama, tačnije raskošnim bojama i nijansama, raskošnim sjajem i drugim raskošnim osobinama koje ga čine drugačijim od ostalog kamenja i koje ga čine vrednim divljenja.
Ono po čemu se drago i poludrago kamenje takođe razlikuje od stalog, običnog kamenja, jeste mera njegove zastupljenosti u prirodi.
Naime, drago kamenje, baš kao i poludrago kamenje, neuporedivo ređe je zastupljeno u prirodi, nego što je to slučaj sa ostalim, običnim kamenjem, a taj podatak, posebno se odnosi na pojedine vrste dragog i poludragog kamenja.
Pritom, što je određena vrsta dragog ili poludragog kamenja manje rasprostranjena u prirodi, to se ta vrsta dragog ili poludragog kamenja smatra dragocenijom.
Nešto što je takođe potrebno navesti na samom početku ove korisne, ali i zanimljive priče o dragom i o poludragom kamenju, jeste to da se termin „dragulj“, vezuje za doslovno svaki dragi kamen, kao i za doslovno svaki poludragi kamen, bez obzira kojoj konkretno vrsti taj dragi ili poludragi kamen pripada.
U engleskom jeziku, za drago i za poludrago kamenje, to jest za dragulje, vezuje se termin „gemstones“ kao i termin „gems“, a od korena pomenutih termina, koji glasi “gem”, nastao je naziv nauke koja se bavi proučavanjem dragog i poludragog kamenja, a to je gemologija.
Osobe koje se bave proučavanjem dragog i poludragog kamenja, ali i trgovinom dragim i poludragim kamenjem, nazivaju se gemolozi ili draguljari.
U našoj državi, udruženje koje okuplja veliki broj gemologa, odnosno draguljara, naziva se „Gemološko Društvo Srbije“ ili skraćeno „GDS“, a središte tog udruženja, nalazi se u Beogradu.
Jedna od zabluda koje se vezuju za drago i za poludrago kamenje, odnosi se na često rasprostranjeno ubeđenje da su primerci dragog kamenja dragoceniji i vredniji od primeraka poludragog kamenja.
Međutim, kao što smo i napomenuli, to iako često rasprostranjeno ubeđenje, ustvari je zabluda i treba imati na umu da pojedini primerci poludragog kamenja zapravo imaju veću dragocenost i veću vrednost od pojedinih primeraka dragog kamenja.
U prilog takvoj tvrdnji, najbolje svedoči podatak da najkvalitetniji primerci poludragog kamena koji se naziva granat, na tržištu mogu dostići cenu koja prestiže cenu pojedinih primeraka dijamanta koji je kao što je opšte poznato dragi kamen.
Poznavajući upravo navedeni primer, ali poznavajući i brojne druge primere koji takođe svedoče o tome da primerci dragog kamenja ne moraju nužno biti dragoceniji i vredniji od primeraka poludragog kamenja, brojni stručnjaci iz oblasti gemologije se zalažu za to da se sve vrste kamenja koje pripadaju kategoriji dragog ili kategoriju poludragog kamenja svrstaju u jednu istu kategoriju, a to je kategorija dragulja.
Razlika između dragog i poludragog kamenja
Iako se na osnovu same činjenice da postoje dva zasebna termina koji glase „drago kamenje“ i „poludrago kamenje“ može zaključiti da su razlike između te dve kategorije kamenja prisutne, pa čak i enormne, istina je u potpunosti drugačija.
Naime, posmatrano iz perspektive gemologa, reč je o jednoj istoj kategoriji kamenja u koju je uključeno mnogo različitih, specifičnih vrsta kamenja, kojima je zajedničko to što su drugačije od običnog kamenja, a koje se međusobno mogu razlikovati na više načina i to prevashodno na osnovu fizičkih osobina, kao i na osnovu hemijskih osobina.
Međutim, opet posmatrano iz perspektive gemologa, iako prisutne, međusobne razlike između takvih, specifičnih vrsta kamenja, ni u kom smislu i definitivno nisu tako drastične i tako velike, da bi se takve vrste kamenja mogle svrstati u dve različite kategorije, to jest u kategoriju dragog kamenja i u kategoriju poludragog kamenja.
Jednostavno, prema opravdanom i argumentima potkrepljenom mišljenju gemologa, sve vrste dragog kamenja i sve vrste poludragog kamenja treba da se svrstaju u jednu istu kategoriju, a to je gore pomenuta kategorija dragulja.
Do stvaranja podele dragulja na drago i na poludrago kamenje, prvi put je došlo u takozvanom Zapadnom svetu, a onda se takav „trend“ preneo i na preostale delove sveta, pa i kod nas.
Ideja vodilja, koja je doprinela tome da se stvori podela dragulja na drago i na poludrago kamenje, bila je namera da se pojedine vrste dragulja najpre komercijalizuju, a onda i da se dobro unovče na tržištu.
Shodno toj ideji vodilji, koja je proistekla iz pomenute i opisane namere, jednoj određenoj grupaciji vrsta dragulja, smišljeno i ciljno je dodeljena prednost na osnovu kojoj su takve vrste dragulja svrstane u kategoriju takozvanog dragog kamenja, dok su sve druge vrste dragulja pripale kategoriji takozvanog poludragog kamenja.
Vrste dragulja koje su dakle smišljeno svrstane u kategoriju takozvanog dragog kamenja su dijamanti, smaragdi, safiri i rubini i takvim vrstama dragulja, takođe smišljeno i veoma ciljno dodeljene su hiperbolisano pohvalne osobine na osnovu kojih se primerci takvih dragulja visoko kotiraju na tržištu i dostižu ekstremno visoku cenu.
Kako bi takozvano drago kamenje dostiglo dodatno višu cenu na tržištu, ono je takođe smišljeno i veoma ciljno predstavljeno kao kamenje koje se veoma teško i retko može pronaći u prirodi.
Međutim, vrsni poznavaoci gemologije, dobro znaju da se određene vrste takozvanog dragog kamenja u prirodi mogu pronaći čak lakše i češće nego što je to slučaj sa pojedinim vrstama takozvanog poludragog kamenja.
Iako su sve do sada navedene činjenice o podeli dragulja na drago i na poludrago kamenje proverene i tačne i iako zapravo nema dovoljno raspoloživih argumenata na osnovu kojih bi takva podela mogla da postoji, prihvatanje takve podele je ipak duboko ukorenjeno i takvu podelu ne prihvataju samo stručnjaci iz oblasti gemologije.
Prema mišljenju stručnjaka iz oblasti gemologije, podela dragulja, trebalo bi da se definiše na neke potpuno drugačije načine, a kroz nastavak teksta ćete imati prilike da saznate i o kojim konkretno načinima je reč.
Podela dragulja na dijamante i na obojeno kamenje
Dakle, jedna od prvih i osnovnih podela dragulja, definisana je tako da se oni dele na kategoriju dijamanata i na kategoriju obojenog kamenja.
Za razliku od dragulja koji su svrstani u kategoriju obojenog kamenja, dragulji koji su svrstani u kategoriju dijamanta imaju neuporedivo drugačiji hemijski sastav i na osnovu takvog, neuporedivo drugačijeg hemijskog sastava imaju i neuporedivo veću tvrdoću, kao i neuporedivo veću čvrstinu.
Shodno tome, dragulji koji pripadaju kategoriji dijamanata, u poređenju sa draguljima koji pripadaju kategoriji obojenog kamenja, drugačije se iskopavaju, drugačije se distribuiraju na tržište i drugačije se obrađuju pre nego što postanu dostupni na tržištu.
Iz razloga što se drugačije obrađuju od primeraka obojenog kamenja, primerci dijamanata se moraju obrađivati ne samo posebnim tehnikama obrde, već i uz upotrebu posebog alata, zbog čega svaki draguljar koji se bavi obradom dragulja, poseduje dva različita seta alata, od kojih je jedan namenjen za obradu dijamanata, a drugi za obradu obojenog kamenja.
Nasuprot draguljima koji pripadaju kategoriji dijamanata i koji imaju izrazito veliku tvrdoću i čvrstinu, dragulji koji pripadaju kategoriji obojenog kamenja su znatno mekši, imaju manju čvrstinu i kao takvi se lakše i brže iskopavaju, a takođe se lakše i brže i obrađuju.
Podela dragulja na organsko i na neorgansko kamenje
Način međusobne podele dragulja koji je takođe odobren od strane stručnjaka iz oblasti gemologije, odnosi se na podelu dragulja na osnovu načina na koji je otpočelo njihovo formiranje u prirodi.
Naime na osnovu načina na koji je otpočelo njihovo formiranje u prirodi, dragulji se međusobno mogu podeliti na organsko kamenje i na neorgansko kamenje.
Kategoriji organskog kamenja, pripadaju dragulji koji da bi nastali u prirodi, zahtevaju prethodno izraženo prisustvo određenog živog organizma, dok kategoriji neorganskog kamenja pripadaju dragulji kojima izraženost pomenutog preduslova nije potrebna kako bi nastali.
Jedan od primera organskog kamenja, jeste kamen amber koji se formira, to jest koji nastaje iz drvene smole.
Takođe primer organskog kamenja predstavljaju i različite vrste bisera koji se kao što je to uostalom i poznato mogu formirati isključivo u unutrašnjosti određenih vrsta školjki.
Za razliku od vrsta organskog kamenja, vrste neorganskog kamenja su neuporedivo brojnije, pa se organsko kamenje smatra cenjenim kamenjem na tržištu dragulja.
Podela dragulja na prirodno i na veštačko kamenje
Još jedan način podele dragulja, odnosi se na njihovu podelu na prirodno i na veštačko kamenje.
Zaključak o tome koja je glavna razlika između ove dve kategorije dragulja, veoma lako možete doneti i sami.
Naime, prirodno kamenje nastaje u prirodi, bez prethodno izraženog uticaja i bez prethodno izražene volje čoveka, dok veštačko kamenje nastaje kao rezultat uticaja i volje čoveka.
Drugim rečima, prirodno kamenje nastaje u apsolutno prirodnim uslovima, dok veštačko kamenje nastaje u uslovima hemijskih laboratorija.
Vrste dragulja koje pripadaju kategoriji veštačkog kamenja, takođe se nazivaju i sintetičko kamenje.
Ono što je bitno navesti kada je u pitanju veštačko, odnosno sintetičko kamenje, jeste da se ono međusobno može svrstati u dve podkategorije.
Konkretno, veštačko kamenje, može se proizvoditi tako da predstavlja pandan određene vrste prirodnog kamenja i da je kao takvo sačinjeno, odnosno proizvedeno od materijala koji mu omogućavaju da poseduje fizičke, ali i hemijske osobine koje se u potpunosti mogu poistovetiti sa fizičkim, ali i sa hemijskim osobinama prirodnog kamenja.
Sa druge strane, veštačko kamenje se može proizvoditi i tako da pripada grupi takozvanih homokreata i da kao takvo poseduje fizičke, ali i hemijske osobine koje nisu svojstvene ni jednoj vrsti prirodnog kamenja.
Kao primer veštačkog kamenja koje predstavlja pandan određenoj vrsti prirodnog kamenja, možemo navesti recimo sintetički smaragd, čije su fizičke, ali i hemijske osobine identične kao i fizičke, ali i hemijske osobine prirodnog smaragda.
Sličan primer, predstavlja recimo i sintetički safir koji ima identične fizičke, ali i hemijske osobine kao i prirodni safir.
Primer veštačkog, to jest sintetičkog kamena koji pripada grupi homokreata i koji kao takav poseduje fizičke, ali i hemijske osobine koje se ne mogu poistovetiti sa fizičkim niti sa hemijskim osobinama ni jedne vrste prirodnog kamena jeste citrin.
Naime, citrin se dobija kroz postupak zagrevanja ametista koji je prirodan kamen i kojem se kroz pomenuti postupak zagrevanja menjaju kako fizičke, tako i hemijske osobine.
Kako se određuje vrednost dragulja?
Kada je u pitanju određivanje vrednosti dragulja, mnogi smatraju i veruju da je vrsta dragulja prvi ili čak jedini faktor na osnovu kojeg se određuje vrednost dragulja.
Međutim, da bi se precizno odredila vrednost dragulja, pored faktora koji se odnosi na vrstu dragulja, u obzir se moraju uzeti i brojni drugi faktori, a evo o kojim konkretno faktorima je reč:
Faktor boje: Verovali ili ne faktor boje, može čak i do drastičnih 70 % da poveća ili pak da smanji vrednost određenog primerka dragulja, bez obzira na to o kojoj konkretno vrsti dragulja je reč.
Faktor nijanse i tona nijanse: Nijansa dragulja, koja može biti definisana kao svetla ili kao tamna takođe značajno utiče na postupak određivanja vrednosti dragulja. Svaka od tih nijansi može biti definisana kroz tonove, a skala tonova, obuhvata opseg od bezbojnih do crnih tonova. Na skali tonova, ne nalaze se bele, kao ni crne nijanse i takve nijanse, smatraju se takozvanim ekstremnim nijansama. Način na koji će određena nijansa i određeni ton nijanse uticati na visinu vrednosti određene vrste dragulja, zavisi od toga o kojoj konkretno vrsti dragulja govorimo. Konkretnije, određene vrste dragulja, smatraju se dragocenijim i vrednijim na tržištu ukoliko im se mogu pripisati svetlije nijanse i svetliji tonovi nijansi, dok isto tako postoje i određene vrste dragulja koje se na tržištu smatraju dragocenijim i vrednijim ukoliko im se mogu pripisati tamnije nijanse i tamniji tonovi nijanse. Kada su u pitanju nijanse i tonovi nijansi dragulja, treba napomenuti i to da se veoma često dešava da se oni mešaju i prepliću i da određene primerke dragulja da bi smo ih jasno i precizno opisali moramo opisati na primer kao plavkasto zelene ili recimo kao narandzasto crvenkaste.
Faktor zasićenosti: Faktor zasićenosti, zapravo podrazumeva nivo intenziteta određene boje i nijanse. U odnosu na faktor zasićenosti, boje i nijanse koje se mogu pripisati draguljima, mogu biti definisane kao hladne i kao tople. Hladnim bojama i nijansama, smatraju se različite varijacije plave i ljubičaste boje i nijanse, dok se toplim bojama i nijansama smatraju različite varijacije crvene i narandzaste boje i nijanse. Ukoliko nisu dovoljno zasićene, hladne boje i hladne nijanse, mogu izgledati sivkasto, dok pri istim okolnostima, dakle ukoliko nisu dovoljno zasićene, tople boje i tople nijanse mogu izgledati smeđe.
U vezi faktora zasićenosti, bitno je napomenuti i to da postoji ukupno 6 nivoa zasićenosti.
Na tržištu dragulja, najcenjenijim i najvrednijim primercima dragulja, smatraju se primerci dragulja kod kojih je izražena jaka ili pak srednje jaka zasićenost. Ukoliko takvi primerci dragulja uz pomenuti nivo zasićenosti imaju i neku živu boju, odnosno nijansu, oni se u tom slučaju smatraju dodatno cenjenim i dodatno vrednim.
Faktor čistoće: Kada je reč o faktoru čistoće dragulja, taj faktor se odnosi na nivo prozračnosti dragulja. Naime, prozračnost dragulja, može biti narušena kroz prisustvo određene forme “nesavršenosti” koja može biti izražena kao unutrašnja i kao spoljašnja. Unutrašnje “nesavršenosti” dragulja, stručno se nazivaju inkluzije, a spoljašnje “nesavršenosti” dragulja, stručno se nazivaju mrlje. Inkluzije mogu biti izražene kroz prisustvo tragova kristala, kroz prisustvo tragova minerala, kroz prisustvo određenih organskih tragova, kao što su na primer tragovi grančica ili tragovi iglica četinara u unutrašnjosti određenog primerka dragulja. Mrlje pak mogu biti izražene kroz prisustvo tragova kristala ili kroz prisustvo tragova minerala na površini određenog primerka dragulja. Nešto što je bitno napomenuti kada su u pitanju inkluzije u unutrašnjosti dragulja, ili kada su u pitanju mrlje na spoljašnjosti dragulja, jeste da one ne moraju nužno smanjivati vrednost dragulja. Naime, postoje određene vrste dragulja kod kojih je prisustvo inkluzija ili pak prisustvo mrlja obavezno ili koje je poželjno kako bi se povećala vrednost takvog dragulja.
Faktor obrade: Kroz obradu, a najviše kroz brušenje dragulja, izoštravaju se i naglašavaju se određene osobine dragulja, kao što je njihova simetrija, kao što su njihove proporcije, kao što je kvalitet njihove boje, kao što je kvalitet njihovog odsjaja i slično. Što je efekat obrade dragulja bolji, to se dragulju može pripisati veća vrednost.
